Jovana Pešić | Psihoterapeut | Beograd

Termin anksioznost se često koristi, ali se mnogi pitaju šta ona zapravo predstavlja. Osećanje anksioznosti nije isto što i osećanje straha. Kod straha osoba senalazi pred nekom konkretnom pretnjom i reaguje na tu pretn borbom, begom ili se “zamrzne”. S druge strane, kod anksioznosti je u pitanju zamišljena pretnja ili nešto što osoba predviđa da bi se moglo desiti, a za nju je loše ili nepovoljno.

Anksioznost je osećanje koje je svojstveno ljudima kao vrsti, međutim, neki ljudi su joj skloniji u zavisnosti od genetskih predispozicija i razvojne istorije a kod nekih može da se učvrsti i struktuira i u poremećaj.

Anksioznost može biti generalizovana i odnositi se na široki spektar situacija a može biti i specifična – fobije, socijalna anksioznost, zdravstvena anksioznost itd. Pored psiholoških simptoma kao što su napetost, preterana briga, loša koncentracija, slaba tolerancija neizvesnosti, strah od gubitka kontrole, anticipacija pretnje, nervoza, nemir, često uključuje i izražene telesne siptome.

Osoba svoje simptome može tumačiti kao opasne ili čak i fatalne te se time oni pojačavaju itako ulazi u krug paničnog napada, koji se nekada opisuje kao strah od straha. Briga je misaoni proces koji je posledica predviđanja neke opasnosti. Više je taj kognitivni deo anksioznosti, u glavi, mislima. Karakteristična je za anksiozna stanja, različitih vrsta.

Anksioznost vs. zdrava zabrinutost

Pandan preterane bridge je zdrava zabrinutost povodom realnih pretnji, koja motiviše osobu da preduzme određene aktivnosti u cilju rešavanja problema. Kod brige postoji slaba tolerancija neizvesnosti i osoba doživljava kao da brigu ne može da kontroliše. Često postoje doživljaj lične neadekvatnosti, loše strategije rešavanja problema i iracionalna uverenja o korisnosti brige (brigom rešavam problem, brižan sam, predupređujem loše događaje, smanjujem verovatnoću loših događaja, pripremam se itd.)

Zabrinutost nas pokreće na rešavanje problema i prevazilaženje opasnosti a anksioznost na povlačenje i izbegavanje. Kod anksioznosti precenjujemo negativne strane pretnje, umanjujemo kapacitete za nošenje sa pretnjom, uvećavamo je u svojim mislima.

Kako psihoterapija može da pomogne

Psihoterapija je jedan od najefikasnijih načina rešavanja problema sa anksioznošću, a nekada, kada je osoba veoma uznemirena, tretman se može uspešno kombinovati sa medikamentoznom terapijom.

U REBT psihoterapiji detektujemo klijentova iracionalna uverenja koja ga uvode u anksioznost i određena izbegavajuća ponašanja. Zatim postepeno, uz učenje novih načina sagledavanja stvarnosti i njihove primene u realnim životnim situacijama, klijent usvaja drugačiju životnu filozofiju koja mu omogućava da živi slobodnije i bolje toleriše neizvesnost koja je neodvojivi deo naše stvarnosti i života.

1. Klijentima prvo pomažemo da nauče šta je anksioznost, da je bolje razumeju. Da kroz izistraživanja prošlosti otkrijemo neke uzroke ovakvog stila funkcionisanja i da razumemo zašto se on i dalje održava u sadašnjosti i na koje načine.
   
2. Dalje, kroz upoznavanje sa ABC modelom klijent uči kako njegova interpretacija situacije i uverenja koja se aktiviraju utiču na pojavu i održavanje anksioznosti. Kada nauči tu vezu klijent već doživi određeno olakšanje.
   
3. Zatim se iracionalna uverenja osporavaju, nude se racionalne alternative koje se onda isprobavaju u realnim životnim situacijama. Veoma je važno da se klijent izlaže situacijama kojih se inače plaši jer ako ih izbegava onda seiracionalna uverenja učvršćuju.

Anksioznost nas često upozorava da ne živimo u skladu sa svojim vrednostima ili da značajan deo sebe zanemarujemo pa može biti koristan okidač promene, takođe može jednostavno biti znak lažnog alarma kao relikta naše prethodne razvojne istorije koja idalje utiče na nas u sadašnjem trenutku.

Zdravim emocijama na izazove

Kada ih pitamo za željeni cilj u vezi anksioznosti, klijenti često navode da žele dane osećaju nikakvu brigu i da zauvek i u svim situacijama budu smireni i u kontroli. Takav cilje jeste nerealan i terapeut im to objasni, s obzirom da je normalno i zdravo osećati negativne emocije povodom neželjenih događaja i životnih ishoda i situacija. Pitanje je samo da klijenti nakon terapije uspeju da češće i dominantno reaguju zdravim emocijama i konstruktivnim ponašanjima u izazovnim okolnostima ili povodom negativnih mogućnosti, a ređe anksioznošću i preteranom brigom.

To ne znači da više nikada neće osetiti anksioznost već da to neće biti dominantan način reagovanja, da iako se pojavi lakše i brže će proći a klijenti će moći bolje da je podnesu i razumeju.

I zahtev da moramo uvek biti smireni i srećni je takođe iracionalan i može voditi dodatnim negativnim osećanjima ako primetimo da nismo raspoloženi ili da smo povodom nečega uznemireni. Terapija povećava klijentovu frustracionu toleranciju pa i toleranciju na negativna osećanja.

Fizički simptomi

Dešava se da su klijente na razgovor kod psihologa uputili lekari, kad nakon medicinskih pretraga nisu pronašli uzrok njihovih simptoma jer su predpostavili da postoji neki psihološki problem, kao što je anksioznost.

Takođe, kada se klijent javi na terapiju sa problemom anksiznosti i izraženim telesnim simptomima, neophodno je pitati ih za njihovo zdravstveno stanje i otkloniti moguće druge i dodatne uzroke simptoma koje doživljavaju.

Klijenti se često upravo zbog veoma neprijatnih telesnih simptoma jave terapeutu zapomoć jer su njima iscrpljeni i kvalitet života im je značajno narušen. To je najevidentnije i najizraženije kod paničnih napada kada klijenti često doživljavaju da će pasti u nesvest ili da će se situacija završiti fatalno po njih jer simptomi mogu biti slični npr. srčanom udaru.

Dobra vest je da od paničnog napada ljudi ne umiru što ne znači da ne doživljavaju jako veliku neprijatnost i patnju dok oni traju a i između napada kada su u strahu od njihovog ponovnog javljanja.

Većina klijenata sa kojima sam radila nije imala značajne posledice po fizičko zdravlje od same anksioznosti, ali one se svakako mogu desiti usled prolongiranog stanja stresa u kome je organizam.

Znamo da je naš organizam sistem u kome su delovi u međusobnoj povezanosti i različiti delovi sistema utiču na one druge, tako da povišeni nivoi kortizola, ubrzan rad srca itd. mogu uticati na određene organe i funkcije u našem organizmu na negativan način. To može smanjiti npr. imunološki odgovor organizma čime postajemo podložniji oboljevanju od različitih bolesti ili može doći do poremećaja na nivou metabolizma, ravnoteže hormona, zdravlja reproduktivnih organa itd. Takođe, pogrešan načina rešavanja problema kao što je zloupotreba lekova, alkohola i droga može voditi daljim štetnim posledicama po zdravlje.