Jovana Pešić | Psihoterapeut | Beograd

Racionalno-emotivno bihejvioralna psihoterapija spada u terapije kognitivno-bihejvioralne orijentacije. Nastala je 50-ih godina 20. veka, a njen osnivač je Albert Elis.

Osnovna postavka REBT-a je da ljude ne uznemiravaju događaji sami po sebi, već način na koji te događaje doživljavaju. Bavi se povezanošću i međusobnim dejstvom naših misli, osećanja i ponašanja.

Identifikovanje iracionalih uverenja

Tokom REBT terapije, zajedno sa klijentom otkrivamo uverenja koja utiču na pojavu nezdravih negativnih osećanja, poput anksioznosti, besa ili depresije, a koja se aktiviraju pri opažanju nekih spoljašnjih ili unutrašnjih događaja.

Ta uverenja nazivamo iracionalnim, jer su apsolutistička i odnose se na zahteve koje osoba ima u odnosu na sebe, druge ili svet, a tiču se toga da nešto mora ili ne sme da se desi. Za razliku od njih, racionalna uverenja se temelje na željama i preferencijama, uz uvažavanje realnosti, koja ne mora da se sa njima uvek i poklopi.

Kako bi klijent na početku razumeo ovaj koncept, upoznajemo se bliže sa njim kroz primere, kako opšte, tako i klijentove konkretne, iz njegovog života.

Možemo reći klijentu: „Zamislite da neko treba da održi prezentaciju na poslu i u tu situaciju ulazi sa uverenjem: ‘Moram sve prezentovati savršeno i bez greške i oduševiti kolege. Ako to ne bude tako, ja to neću moći da podnesem i to će značiti da nisam dovoljno dobar za ovaj posao.’”

Takvo uverenje, s obzirom da je apsolutističko, stvoriće ogroman pritisak kod osobe i velika je šansa da će u situaciju prezentovanja ući sa visokom anksioznošću, koja će verovatno umanjiti kvalitet prezentovanja i dovesti baš do onih posledica od kojih je i strepela.

ABC model

Jedan od glavnih koncepata u terapiji je ABC model, gde A predstavlja događaj, B uverenje klijenta, a C posledice u vidu misli, osećanja i ponašanja. Klijent uči da ne postoji direktna A-C veza između događaja i posledice, već između ta dva posreduje uverenje koje se u situaciji aktivira, a koje, kada je iracionalno, dovodi do, za klijenta, nepoželjnih posledica.

Kada počne da uviđa i prihvata B-C vezu i prepoznaje svoja iracionalna uverenja, klijent dobija šansu da stekne važne uvide, osporava ta uverenja i usvoji neka nova racionalna uverenja koja će ga voditi do boljih posledica, kao što su zdrava osećanja i konstruktivna ponašanja.

Klijent nakon intelektualnih uvida treba da postigne i one emocionalne, a to se dešava kada, primenom novih, racionalnih uverenja u realnim životnim situacijama, dođe do boljih ishoda, pa onda u ta uverenja počne zaista i da veruje.

Vremenom, racionalna uverenja preuzimaju primat nad onim iracionalnim, koja se sada javljaju samo povremeno, lakše ih je prepoznati i ne dovode do intenzivnih reakcija kao ranije.

Zadaci između seansi i kontinuirani napredak

Terapija je aktivna i direktivna – terapeut i klijent vode dijalog i istražuju klijentov svet, uz naglasak na sadašnji trenutak i razloge održavanja klijentovih problema, kao i preuzimanje odgovornosti za promenu sada i ovde.

Iako je akcenat na sadašnjosti, naravno da terapeut ne zanemaruje razvojnu istoriju klijenta i razloge nastanka aktuelnih problema. Važan princip je i bezuslovno prihvatanje klijenta, kao pogrešivog ljudskog bića, i korišćenje mnogih upečatljivih tehnika rada, uz razvijanje bolje frustracione tolerancije, realnijeg opažanja i prihvatanja sebe, tolerancije neizvesnosti itd.

Između seansi klijenti dobijaju domaće zadatke koji služe tome da klijent bude aktivan u kontinuitetu i da radi na učvršćivanju pozitivnih promena. Klijent na terapiji uči kako da sutra bude sam svoj terapeut i primeni principe koje je naučio na terapiji u suočavanju sa budućim životnim izazovima.