Jovana Pešić | Psihoterapeut | Beograd

Šta je to asertivna komunikacija? Ljudi je danas često spominju i žele njome da ovladaju kao korisnom veštinom, ali šta ona zapravo predstavlja?

Lakše nam je da u komunikaciji prepoznamo kada je neko agresivan – stavlja svoje potrebe ispred tuđih, ne vodi računa o drugima i njihovim potrebama i često se u takvoj interakciji osetimo ugroženim. Takođe, jasno nam je i kada je neko više sklon pasivnosti u svojim odnosima sa drugima, smatra da su tuđe potrebe važnije, svoje želje i stavove potiskuje i povlači se i potčinjava pred drugima. Ali kako se ponaša neko ko je asertivan u svom nastupu, kako to izgleda?

Osoba koja ima usvojen asertivni stil komunikacije iskazuje svoje potrebe, misli i osećanja na jasan način ali u isto vreme uvažava poziciju i potrebe drugih i ophodi se prema njima sa poštovanjem. Dakle, uvažava i sebe i druge.

Osobe koje imaju ovakav stil komunikacije uspešnije su i zadovoljnije i na poslovnom planu i u kontekstu svojih ličnih i intimnih odnosa.

Kada sa klijentima analiziram njihovu poziciju na ovoj skali, često zaključimo da bi voleli da se pomere više ka asertivnosti. Mnogi klijenti naginju pasivnom ili agresivnom ponašanju, a neki osciliraju između ove dve pozicije ili su dominantno skloni pasivno-agresivnom stilu, što ne doprinosi ni njihovom samopoštovanju, niti doživljaju samoefikasnosti, niti održavanju zadovoljavajućih odnosa sa drugim ljudima.

Kako unaprediti stil komunikacije?

Koreni našeg stila komunikacije uglavnom su duboki i sežu daleko u prošlost i do onoga što smo nekada u ponašanju usvojili kao poželjno. Tada smo naučili da određene stvari potiskujemo i zabranjujemo sebi, i tada su nastale prve zabrane na izražavanje naših potreba, stavova i emocija, koje nam sada u odraslom dobu mogu predstavljati problem.

Zbog toga, učenje asertivnosti nije samo učenje novih formi komunikacije već, ako je sveobuhvatno i dublje, obuhvata istraživanje naših ukorenjenih obrazaca ponašanja i seta uverenja koji nas vode ka jednom ili drugom ponašanju.

Kada ta uverenja otkrijemo i počnemo da ih dovodimo u pitanje tada se otvara put ka usvajanju novih životnih filozofija.

Kada zanemarujemo sebe to onda dobijamo i od drugih

Često je u osnovi neasertivnog ponašanja strah da ćemo izgubiti podršku i ljubav drugih ukoliko izrazimo jasnije svoje potrebe. Međutim, često dobijamo kontraefekat – kada zanemarujemo sebe to onda na kraju dobijamo i od drugih.

Kada se osoba pomera više ka asertivnosti, postavlja bolje granice, počinje vremenom više da poštuje sebe i ne strepi toliko od neodobravanja drugih, tada i drugi počnu više da je poštuju i uvažavaju njene potrebe.

Često se dešava da ljudi sami sebi uskraćuju određena asertivna prava i to je važno osvestiti. Neka od asertivnih prava o kojima treba promisliti su – pravo da kažem ne, pravo da se predomislim, pravo da izrazim sebe, pravo da nešto ne znam ili ne razumem, pravo na samopoštovanje i poštovanje od strane drugih, pravo na uživanje itd.

Kada nekome želimo da se obratimo na asertivan način, u vezi nečega što nam smeta, trebalo bi da ukažemo na određeno ponašanje osobe (ne na celu osobu kao lošu), da objasnimo razlog zbog koga nam to smeta (šta o tome mislimo, kako se tada osećamo) i da navedemo šta bismo želeli da se ubuduće promeni.

Asertivne tehnike za različite situacije

Postoje različite asertivne tehnike koje klijent može naučiti i kasnije primenjivati u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazi. Ne možemo koristiti uvek isti princip jer to zavisi i od prirode situacije, onoga što želimo da postignemo i našeg sagovornika. Kada ovladamo ovim tehnikama možemo ih fleksibilno koristiti a nekada možemo izabrati da ne reagujemo ili se povučemo iz situacije.

Veoma je važno da znamo da verbalni deo mora pratiti i naša neverbalna komunikacija da bi poruka bila jasna i efikasno preneta. Bilo bi dobro da se izražavamo jasno i smireno, da sagovornika gledamo u oči, da budemo ljubazni ali odlučni i ozbiljni, da zauzimamo uspravan stav tela itd.

Vremenom, ljudi počinju sve prirodnije da koriste ovaj stil komunikacije koji postaje i stav prema sebi i drugima i donosi značajne promene u životu.

Mnogi i dalje zaziru od ovog vida izražavanja jer im nekada nije sasvim jasno šta je to, gde je granica sa drugim stilovima komunikacije i da li će u okruženju biti prihvaćeni. Međutim, kako istraživanja pokazuju, usvajanje asertivnog stila komunikacije dovodi do dobrih rezultata, ljudi su efikasniji na poslu, osećaju niži nivo stresa i imaju bolje međuljudske odnose te su često ti treninzi asertivnosti veoma zastupljeni u ponudi za zaposlene u različitim firmama.

Važno je shvatiti suštinu asertivnosti i razloge za odustajanje od nje i pribegavanja drugim obrascima ponašanja, kako bi promena bila dublja i smislenija. Kada to shvatite lakše ćete i motivisanije učiti tehnike asertivnosti, ne kao rečenice koje treba ponavljati na pamet, već kao izraz suštinske promene odnosa prema sebi i drugima.

Prvi koraci za poboljšanje asertivnosti

Predlažem da za početak sami analizirate kako se ponašate u interakciji sa drugima, kom tipu ponašanja više naginjete i da li su neke situacije za Vas posebno izazovne. Možete odretiti odnose i situacije u kojima vam najviše smeta manjak asertivnosti i početi da vežbate da se drugačije u njima postavljate ili krenuti od onih najmanje zahtevnih, ako vam je tako lakše. Pokušajte da vežbate sa prijateljima, pred ogledalom ili da na nivou imaginacije zamislite izazovne situacije i kako biste mogli da se u njima ponašate.

Asertivnost je veština koja zahteva izlaganje i uvežbavanje i ne garantuje da nećemo nekada ponovo pribeći starim obrascima ponašanja. Važno je naći svoju meru i prilagoditi je ličnom stilu te dosledno raditi na promeni kako bi ljudi sa kojima smo u odnosu shvatili da smo u svojim promenama i namerama ozbiljni.

Ukoliko želite da sa stručnjakom radite na proceni svog nivoa asertivnosti u različitim kontekstima i odnosima i unapređenju i izgradnji ove veštine, možete mi se javiti putem mejla ili telefona kao nekome ko poseduje sertifikat za sprovođenje treninga iz ove oblasti.