Jovana Pešić | Psihoterapeut | Beograd

Da li ste skloni besu i šta mislite da je u osnovi besnih reakcija?

Bes se može odrediti kao negativna, nezdrava emocija i ispoljava se kada je osoba suočena sa nečim što smatra pretnjom i lošim tretmanom. Uključuje različite telesne senzacije i različite oblike agresivnog ponašanja. Kod nekih ljudi postaje uobičajeni stil reagovanja i predstavlja emocionalni problem, kada je veoma intenzivan i čest, i narušava kvalitet života i odnose sa drugim ljudima.

Najčešća tema besnih reakcija je nepravda i osoba koja je besna svoj odgovor uglavnom smatra opravdanim. Za razliku od nekih drugih emocija, ako se ispoljava, vodi ka aktivnom reagovanju, te se neki ljudi veoma teško odriču ovakvog odgovora na frustracije, posebno jer često time dolaze do svog cilja.

Dugoročno gledano, ipak, bes ima više štetnih posledica po čoveka, kako na planu mentalnog, tako i na planu fizičkog zdravlja. Potisnuti bes se može ispoljavati kao pasivna agresija i problem u komunikaciji, povlačenje, itd.

Ljutnja kao zdravija alternativa besu

Zdrava paralela besa je emocija ljutnje, koja može biti različitog intenziteta. Kod ljutnje osoba takođe izražava svoje nezadovoljstvo, ali ostaje pribrana, može jasno da razmišlja i konstruktivno da deluje.

Uverenje koje često stoji u osnovi besnog reagovanja jeste da druga osoba ne sme da se ponaša na određeni način, da je to nedopustivo i uključuje obezvređivanje te osobe kao potpuno loše.

Kod besa, kao i drugih nezdravih emocija, gubi se fleksibilnost u promišljanju stvarnosti, sveta i drugih ljudi i zahteva se da realnost mora biti prilagođena našim očekivanjima, bez tolerisanja neizvesnosti i drugačijih, nepoželjnih ishoda.

Šta se krije iza besa: Odraz unutrašnje borbe

Kod besne osobe je i na fizičkom planu već uočljivo da se menja, crveni u licu, staje u preteći stav, steže vilicu, zatim verbalno biva agresivna – viče, vređa, preti. Neki ljudi postaju i fizički agresivni, lome predmete, udaraju u zid ili fizički ugrožavaju druge, što predstavlja posebnu opasnost za okruženje.

Bes može biti usmeren i na samog sebe, kada osoba sebi jako zamera određene postupke i greške. Interesantno je da ova emocija može kod nekih ljudi prikrivati druge emocije, kao što su tuga i depresija, s kojima joj je teško da se suoči. Ovakav slučaj je čest kod tinejdžerske populacije, pa mladi sa antisocijalnim ponašanjem mogu ustvari u pozadini patiti od adolescentske krize i depresije.

Za bes može važiti izreka da „piješ otrov a čekaš da drugi strada“, jer u krajnjem, najviše šteti samoj osobi koja je sklona besu.

Tako dugotrajna sklonost ovakvom reagovanju često dovodi do srčanih smetnji, povišenog pritiska, šećera u krvi i povišenog nivoa kortizola, što može voditi do pojave hroničnih oboljenja.

Mogućnosti kontrole i prevencije

Pogrešno je uverenje da se ispoljavanjem bes prazni, u stvari se tako samo učvršćuje kao dominantni stil ponašanja. Sklonost besu zavisi od različitih faktora – ličnih predispozicija, životnog iskustva i sredinskih faktora.

Veoma je važno i kakve smo modele ponašanja imali u detinjstvu i koji je bio stil rešavanja problema i konflikata naših roditelja i koliko je ovaj način reagovanja podstican ili blokiran.

Ono što može biti veoma korisno kod ljudi koji doživljavaju svoje reakcije kao problematične jeste da prvo nauče da prepoznaju prve znake besa, na nivou telesnog, misli i ponašanja i da pokušaju da spreče dalje rasplamsavanje. Zatim, veoma je važno praktikovati tehnike relaksacije, jogu, kreativno izražavanje, učiti tehnike asertivnog reagovanja, itd.

Promena uverenja i razvoj emocionalne zrelosti

Ključno je da osoba prepozna svoje glavne okidače i uverenja koja se tada aktiviraju i uvode je u bes. Nakon usvajanja novih uverenja i reakcija na frustracije, oni se uvežbavaju u realnim životnim okolnostima.

Glavno uverenje koje koči osobu jeste da drugi ljudi i događaji ne smeju odstupati od onoga kako je zamislila (moram uvek biti voljen/a, poštovan/a, imati fer tretman, itd.)

Nekada se bes održava jer osobu dovodi, bar kratkotrajno, do pozicije moći i dominacije u odnosu na druge. Zapravo, kada se bolje razmisli, osoba svojim besom više poručuje da gubi kontrolu nad situacijom i pokušava silom da je održi, a gubi kontrolu i nad svojim reagovanjem, jer se svest sužava i više kognitivne funkcije bivaju ometene.

Kada se sve završi, može doći do snažnog osećaja krivice, kajanja, sramote i tako u krug, što u krajnjem može dovesti do toga da nas ljudi izbegavaju, a bliske osobe prekidaju odnose sa nama.

Tehnike smanjenja besa i značaj podrške

Neke od korisnih tehnika, dok smo još u procesu promene, mogu biti:

• vizualizacija znaka STOP na prve znake besa,
• odlaganje reakcije,
• brojanje do 10 pre reagovanja,
• humor,
• napuštanje situacije radi dodatne emocionalne regulacije pre reakcije,
• povećanje kapaciteta za empatiju prema drugima i praktikovanje praštanja, kao i
• povećanje frustracione tolerancije.

U određenim životnim okolnostima i pri ponavljanim frustracijama, bes jeste opravdan, a nekada i koristan za prevladavanje pretnje, ali je kao dominantni stil reagovanja osobe uglavnom mnogo više štetan nego koristan.

Kao i kod svake navike u ponašanju, potrebno je vreme i upornost da se dođe do željenih promena. Veoma je važno, nakon prepoznavanja i priznavanja problema, naći podršku sredine i bliskih ljudi i potražiti, ukoliko je potrebno, stručnu pomoć, u vidu savetovanja ili psihoterapije.