Jovana Pešić | Psihoterapeut | Beograd

Jedan od najčešćih ciljeva koji klijenti postavljaju na početku psihoterapijskog procesa jeste da imaju više samopouzdanja. Onda razgovaramo o tome šta to za njih predstavlja i većina kaže da žele da više veruju u sebe, da budu sigurni pred drugima i da se osećaju bolje u svojoj koži. I sasvim je razumljivo zašto većina tome teži – nije lako živeti sa stalnom sumnjom u sebe i svoju vrednost.

Sledeći korak je da procenimo kako se osoba aktuelno oseća po pitanju svog samopouzdanja i da definišemo na koje načine ćemo ga poboljšati. Ljudi koji se bore sa niskim samopouzdanjem kažu da imaju tremu kada pričaju sa drugima, ne veruju da će u nečemu uspeti, druge vide kao nadmoćnije i imaju sveukupno negativnu sliku o sebi iako su često svesni nekih svojih kvaliteta.

Samoposmatranje i prihvatanje sebe

Ono sa čime volim da počnem je da vidim kako klijenti vide sebe kao celinu i popišu svoje vrline i mane. Mnogi se iznenade kako ipak mogu da se sete različitih dobrih osobina, ali minusi ipak dominiraju.

Interesantno je da negativne osobine koje prepoznaju kod sebe jesu zapravo često deo mehanizama preživljavanja koje su morali da koriste kako bi prebrodili različite izazove u toku svog razvoja i posledice odrastanja u nepovoljnom porodičnom okruženju.

To može da uključuje sklonost povlađivanju drugima, nisku asertivnost, povučenost, neodlučnost, odustajanje ili sklonost impulsivnom reagovanju, besu, različitim porocima itd.

Samopouzdanje kao stav prema sebi koji uključuje pozitivan odnos i veru u sebe i svoje sposobnosti omogućava ljudima da se osećaju sigurno, veruju sebi da će završiti zadatke i bolje upravljaju sobom i kada je teško.

Takođe, osobe koje imaju više samopouzdanje bolje funkcionišu u socijalnom kontekstu, lakše se povezuju sa drugima i bore se za svoje ciljeve.

Uticaj okoline i ranog razvoja

Na naše samopouzdanje značajno utiče to kako su se naši roditelji prema nama ophodili, tako da se gradi od malih nogu. Da li su nas hvalili, podsticali, prepoznavali naše talente ili su više bili strogi kritičari i nikada zadovoljni ili nešto treće.

Takođe, veoma je važno da li su roditelji pred dete stavljali uzrastu primerene izazove ili su ga precenjivali, ili pak prezaštićivali pa dete nije moglo da istraži šta i koliko može. Kasnije, i reakcija vršnjaka i odnos sa njima postaje veoma važan pa ta pozitivna ili negativna iskustva mogu da se odraze na dalji razvoj samopouzdanja.

Psihoterapijski pristup i konkretni koraci

Kada klijent dođe na psihoterapiju već ima određeni nivo samopouzdanja i sliku o sebi, ali kako onda uticati na pozitivne promene? Nije lako i zahteva upornost i strpljenje ali je itekako moguće.

Takođe, važno je istražiti na kom planu je naše samopouzdanje bolje, a gde je posebno nisko.

Jedan od glavnih poduhvata na kome radimo jeste da klijent počne sebe da doživljava kao kompleksnu celinu i da ne lepi sebi etikete u zavisnosti od trenutne životne situacije ili nekog neuspeha.

Zatim, da radi na svom samoprihvatanju, bez obzira na svoje mane i greške i samim tim izbegava uslovno prihvatanje sebe. Nakon toga možemo odrediti one osobine i tendencije u ponašanju koje su promenljive i na kojima ima smisla raditi, a ključno utiču na klijentovo samopouzdanje.

Nekada se klijenti plaše da afirmišu sebe, da budu ambiciozniji i pobeđuju. Nelagodno im je u ulozi nekoga ko vodi ili postiže ciljeve, pa sami sebe sabotiraju. To je takođe velika tema koju istražujemo i pronalazimo uzroke takvog postupanja.

Rast kroz iskustvo

Na putu sticanja višeg samopouzdanja veoma je važno upustiti se u nove izazove iako se ne osećamo 100% spremno.

Prevladavanje strahova i izlaganje novim iskustvima uči osobu da ona to može i utiče da više veruje u svoje sposobnosti.

Ništa ne može bolje da utiče na naše samopouzdanje nego kada se upustimo u nešto novo i uspemo, a ako ne uspemo, nastavimo dalje i iz grešaka učimo.

U toku seansi bavimo se otkrivanjem klijentovih uverenja koja održavaju nisko samopouzdanje a tiču se prihvatanja neuspeha, globalnog vrednovanja sebe i poređenja sa drugima na svoju štetu.

Usvajanjem novih, racionalnih uverenja, oni umnogome menjaju svoje reakcije na različite životne situacije i nastavljaju uprkos preprekama, uz prihvatanje sebe i kada greše. Veoma je važno fokus klijenata pomeriti i na ono što već dobro rade, što često zanemaruju i svoje uspehe pripisuju sreći ili ih podrazumevaju.

Prepoznati unutrašnjeg kritičara

Za ljude je ključan momenat kada prepoznaju svog unutrašnjeg kritičara koji ih “spušta” i vređa i ne da im da predahnu. To je često internalizovan glas strogog roditelja. Kada njemu uspeju da se odupru i drže ga pod kontrolom, uspevaju da razviju nežniji, podržavajući glas koji ih vodi i motiviše, ali takođe i podstiče i usmerava.

U procesu psihoterapije, kroz rad sa terapeutom, to je jedna od najvažnijih stvari koje ljudi postižu jer taj glas je onda uvek sa njima, i po završetku psihoterapijskog rada.

Na kom god nivou da je Vaše samopouzdanje sada, dobra vest je da može da se menja i unapredi. I ne, ono ne znači da je osoba “puna sebe”, misli da je bolja od drugih ili savršena i bezgrešna, već da voli i prihvata sebe i kada je teško, istrajava pred izazovima i veruje da mnogo toga može u budućnosti, ali je zadovoljna i time kakva je sada.