Jovana Pešić | Psihoterapeut | Beograd

Dolazi jesenje vreme, hladnije je i manje je sunčeve svetlosti. Primetno je da se klijenti u ovom periodu češće javljaju zbog pada raspoloženja, iako su preko leta bili bolje raspoloženi. O depresiji se puno piše i puno zna, ali ona nije uvek ista i različito se ispoljava kod različitih osoba.

Kada malo razmislim, čini mi se da mi nekada najteže pada rad sa klijentima koji su trenutno depresivni, jer često ne znam odakle da počnem, a osoba je u hitnoj potrebi da joj se pomogne. Svakako, to što se klijent javi terapeutu je ogroman i veoma važan korak, ali ga je onda potrebno motivisati da nastavi da dolazi i ne odustane.

Razumevanje simptoma i uzroka depresije

Za početak, istražujemo aktuelnu situaciju – simptome, dužinu trajanja depresije, kao i prethodne epizode i istoriju klijenta. Kada je to neophodno, veoma je važno da neki od klijenata koriste i medikamentoznu terapiju, prepisanu od strane psihijatra, kako bi bili u stanju da misle i koliko-toliko funkcionišu, te onda mogu da imaju i više koristi od psihoterapije. Uvek proveravamo prisustvo samopovređivanja, suicidalnih misli i drugih autodestruktivnih obrazaca ponašanja, koji mogu ići uz nepodnošenje ovog teškog osećanja i stanja.

Simptomi koji su gotovo uvek prisutni su loše raspoloženje, doživljaj bespomoćnosti i praznine, niska motivacija za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, slabe egzekutivne funkcije, sniženo uživanje i osećaj zadovoljstva u životu, problemi sa snom i apetitom.

Osoba tada ima izraženo negativan doživljaj sebe kao manje vredne i neuspešne, a može i druge ljude i budućnost videti na izrazito negativan način. Često je sa osećanjem depresivnosti udružena i anksioznost, u vidu stalne brige i strepnje, a nekada može biti prisutna i visoka iritabilnost, kao i agresija.

U suštini doživljaja depresije jeste gubitak, kao i kod tuge. Međutim, tuga je zdravo osećanje, ima svoj početak i kraj i vremenom se smanjuje. Kod depresije, gubitak se doživljava drugačije – osoba kao da se zaglavi, ne vidi smisao i povlači se od života.

Doživljaj gubitka može biti konkretan (poput gubitka bliske osobe, veze, posla, zdravlja) ili apstraktan, kao što je osećaj neuspeha ili nemogućnost da osoba vidi sebe kao vrednu i uspešnu.

Psihoterapijski proces i putevi oporavka

Postoje različite vrste depresije, pa je važno istražiti da li je klijent reaktivno depresivan – usled nekog životnog stresa, da li postoji genetska komponenta i koji je intenzitet depresije. S obzirom na to da se ljudi u situacijama depresije često izoluju, povlače i prepuštaju restriktivnom životnom stilu, u terapiji se uvek bavimo i strukturom dana. Nekada ona bude toliko osiromašena da dodatno pogoršava stanje klijenta.

Zato nam je cilj da u dan postepeno uvodimo više aktivnosti, u skladu sa mogućnostima klijenta, poštujući njegovo dostojanstvo i granice. Uključivanje bihejvioralne aktivacije u tretman značajno povećava šanse za poboljšanje raspoloženja i funkcionalnosti.

U REBT psihoterapiji poseban akcenat stavlja se na klijentova uverenja koja ga mogu uvesti u depresivno raspoloženje, kao i na načine na koje posmatra sebe kada je depresivan. Iracionalna uverenja (npr. „ne mogu ovo podneti“, „bezvredan sam“) često se aktiviraju u situacijama neuspeha ili odbacivanja.

Ona potiču iz ranog razvoja i automatski se javljaju u stresnim situacijama. Terapeut pomaže klijentu da prepozna ta uverenja, dovede ih u pitanje i postepeno ih zameni racionalnijim i realističnijim načinima razmišljanja.

Dugoročno suočavanje i prevencija ponavljanja epizoda

Za klijente kojima se depresivne epizode ponavljaju, ključno je da nauče da ih prepoznaju na vreme i blagovremeno potraže pomoć. Kontinuirani terapijski rad pomaže da epizode postanu ređe i kraće.

Depresija, međutim, nije uvek očigledna – nekada može biti maskirana, a osoba spolja deluje funkcionalno. U radu sa terapeutom često se otkriva doživljaj besmisla i gubitka životne radosti, povezan sa hroničnim zanemarivanjem potreba i pitanjima poput: „Šta dalje?“ ili „Da li je ovo sve od života?“.

Ovakva stanja često se javljaju kod ljudi u srednjim godinama koji su izgubili ranije životne uloge, ali i kod mlađih osoba koje se tek traže u svetu sa previše izbora i premalo usmerenosti. U takvim situacijama, fokus terapije postaje obnova kontakta sa sopstvenim vrednostima, ciljevima i autentičnim potrebama – kako bi osoba ponovo pronašla smisao i energiju za život.

Kao što sam rekla, rad sa ljudima koji su aktuelno depresivni je prilično izazovan. Napredak se ponekad čini sporim, ali kada dođe – obično uz istrajnost, razumevanje i podršku – nagrade su velike, i za klijenta i za terapeuta.